Udario sam parkirani auto, a vlasnika nema — da li da zovem policiju?

Da — zovi policiju. Ako vlasnika nema i nemaš kome da predaš svoje podatke, član 172. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima te obavezuje da o nezgodi obavestiš nadležni organ unutrašnjih poslova i dostaviš svoje lične podatke i podatke o oštećenom vozilu. Cedulju pod brisač ostavi svakako, ali ona ne dokazuje da si je ostavio — prijava dokazuje. Ako se vlasnik pojavi dok si još tu, policija ti ne treba: razmenite podatke i popunite Evropski izveštaj.

Ogrebotina na parkingu jeste „saobraćajna nezgoda“

Zakon saobraćajnom nezgodom zove nezgodu koja se dogodila na putu ili je započeta na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta (član 7, tačka 82).

Tvoj auto je bio u pokretu. Šteta je nastala. To je nezgoda — i kad je drugi auto stajao prazan, i kad je reč o ogrebotini na braniku. Na tebe se primenjuju dužnosti učesnika u saobraćajnoj nezgodi.

Šta zakon tačno traži

Manja šteta — član 172. stav 1. Dužan si da:

• upozoriš ostale učesnike u saobraćaju na vozilo i druge prepreke na putu, ako ih sam ne možeš ukloniti (tačka 1),
• ukloniš vozilo i predmete sa kolovoza ako onemogućavaju ili ugrožavaju odvijanje saobraćaja (tačka 2),
• popuniš Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi kad ovlašćeno lice ne vrši uviđaj (tačka 3),
• ostaviš podatke o sebi i vozilu vozaču oštećenog vozila ili držaocu druge oštećene stvari, odnosno policiji (tačka 5),
• preduzmeš mere da se posledice ne uvećaju (tačka 6).

Zapamti formulaciju „držaocu druge oštećene stvari“ — isto važi ako si zakačio kapiju, ogradu ili rampu, ne samo tuđi auto.

Vlasnika nema — član 172. stav 2. To je tvoj slučaj. Kad zbog odsutnosti vozača drugog vozila ne možeš da pružiš lične podatke i podatke o osiguranju vozila, obaveštavaš nadležni organ unutrašnjih poslova i dostavljaš svoje lične podatke i podatke o oštećenom vozilu.

Povređeni ili velika šteta — član 168. Tu je strože: obaveštavaš policiju (192) i, ako ima povređenih, hitnu pomoć na 194 ili 112, a na mestu nezgode ostaješ do dolaska policije i završetka uviđaja (stav 1, tačka 3). Ako vlasnik drugog vozila nije prisutan, stav 2. traži da mu dostaviš ime i prezime i adresu stana.

Gde je granica između manje i velike štete? Zakon je ne izražava u dinarima. U definicijama (član 7, tačka 104) manja materijalna šteta je ona nastala „u vrednosti manjoj od one za koju je propisana krivična odgovornost“. Krivični zakonik u članu 289. stav 1. pominje imovinsku štetu koja prelazi 200.000 dinara, ali samo uz uslov da si nepridržavanjem propisa ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima. Ogrebotina na parkiranom autu po pravilu ostaje u režimu manje štete i Evropskog izveštaja.

Korak po korak, dok si još tu

1. Stani i ništa ne pomeraj dok ne fotografišeš. Jedini izuzetak je onaj iz člana 172. stav 1. tačka 2 — ako blokiraš saobraćaj, prvo skloni vozilo, pa fotografiši.

2. Uslikaj pet stvari. Širi kadar sa okolinom (naziv ulice, broj zgrade, oznaka parkinga), obe tablice, oštećenje izbliza, međusobni položaj vozila i nešto sa datumom i vremenom ako ti telefon ne upisuje vreme u sliku.

3. Potraži vlasnika. Kafić, prodavnica, kiosk, portir, recepcija, obezbeđenje parkinga, komšije ako je dvorište zgrade. U garaži tržnog centra ili na parkingu sa rampom javi se obezbeđenju — imaju i kamere i razglas. Zakon ne kaže koliko dugo moraš da tražiš, ali se pošten pokušaj vidi i na snimku i u tvojoj izjavi.

4. Ostavi pisani kontakt. Šta tačno da napišeš — u odeljku niže.

5. Prijavi policiji. Pozovi 192 ili idi u policijsku stanicu na čijem se području nezgoda dogodila. Reci da si pri parkiranju oštetio parkirano vozilo, da vlasnika nema i da prijavljuješ po članu 172. stav 2. Ponesi fotografije i tačnu registarsku oznaku oštećenog vozila.

Član 172. stav 2. ne propisuje rok, pa nemaš razloga da odlažeš — prijavi sa lica mesta ili istog dana. Za događaje koji ugrožavaju ili mogu ugroziti bezbednost saobraćaja član 22. stav 4. ionako traži obaveštavanje policije „bez odlaganja“.

Ako hoćeš uviđaj na licu mesta, imaš pravo da ga tražiš: po članu 171. stav 1. policijski službenik je dužan da izađe na nezgodu sa manjom materijalnom štetom ako to zahteva jedan od učesnika ili lice koje je pretrpelo štetu. Znaj i nastavak — po stavu 3, troškove uviđaja snosi osiguravajuće društvo kod koga je osigurano vozilo čiji vozač zahteva uviđaj. Tražiš li ga ti, plaća tvoj osiguravač.

I još nešto: ako je uviđaj zatražen, ne smeš otići dok se ne završi (član 171. stav 2). To je znatno skuplje od propuštene cedulje.

6. Javi svom osiguravaču. Prijavi događaj svom društvu za osiguranje od autoodgovornosti i reci da vlasnik nije bio prisutan i da si prijavio policiji.

Šta rizikuješ ako jednostavno odeš

• Od 10.000 do 20.000 dinara. Član 332. propisuje taj raspon, a pod tačkom 70. stoji baš član 172. st. 1. i 2 — dakle i propušteni podaci, i propuštena prijava policiji.
• Dva kaznena poena, koja se izriču kumulativno (član 335, tačka 76).
• Ako je neko tražio uviđaj, a ti si otišao: član 331. predviđa 20.000 do 40.000 dinara ili zatvor do 30 dana (tačka 48. upućuje na član 171. stav 2), još dva kaznena poena (član 335, tačka 75) i zabranu upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje tri meseca (član 338, tačka 48).
• Regres osiguranja. Najskuplja stavka, u sledećem odeljku.

Računica je prosta. Dok si u sistemu, štetu na tuđem autu plaća tvoje obavezno osiguranje. Čim odeš bez podataka, istu štetu plaćaš ti — uvećanu za kaznu, poene i kamatu. U praksi oštećeni obično prijavi štetu i potraži snimke okolnih kamera, pa „niko me nije video“ retko izdrži.

Kako reaguje tvoje obavezno osiguranje (AO)

Obavezno osiguranje od autoodgovornosti pokriva štetu koju ti napraviš drugome. Vlasnik oštećenog auta podnosi odštetni zahtev tvom osiguravaču, ne svom.

Rokovi su u članu 25. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju:

• 14 dana od prijema odštetnog zahteva da osiguravač utvrdi osnov i visinu, dostavi obrazloženu ponudu i isplati naknadu;
• 8 dana da se pismeno obrati i zatraži kompletiranje dokumentacije ako zahtev nije potpun;
• izuzetno 45 dana za štetu na stvarima (90 dana za štetu na licima) ako se u 14 dana osnov i visina ne mogu utvrditi, pa još 14 dana za isplatu.

Ako je ponuđeni iznos manji od potraživanja, osiguravač je dužan da u istim rokovima ponudi i isplati nesporni deo kao predujam — prihvatanje tog dela ne dira pravo na sporni deo.

Evropski izveštaj je ovde ključna hartija. Član 31. istog zakona traži da ga učesnici popune, potpišu i međusobno razmene, i kaže da uredno popunjen izveštaj oštećeni i osiguranik mogu koristiti kao odštetni zahtev. Reč „međusobno“ je razlog zbog kog ti obrazac sam po sebi ne rešava situaciju — traži dva potpisa. Sa odsutnim vlasnikom imaš dva puta: ili te vlasnik kasnije pozove pa izveštaj popunite i potpišete naknadno, ili ostaje prijava policiji. Ona izmiruje tvoju obavezu iz člana 172. stav 2, ali je zakon nigde ne proglašava zamenom za Evropski izveštaj — zato ga potpišite naknadno čim ti se vlasnik javi. Isti član traži i da izveštaj imaš u vozilu i predočiš ga na zahtev ovlašćenog službenog lica; osiguravač je dužan da ti ga uruči uz polisu.

A sad rečenica koja najviše košta. Član 29. stav 1. tačka 7): osigurano lice gubi prava iz osiguranja „ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju“.

Šta to znači:

• Oštećeni svejedno dobija naknadu — stav 2. izričito kaže da gubitak tvojih prava ne utiče na njegovo pravo na naknadu štete.
• Osiguravač mu isplati štetu, pa stupa u njegova prava prema tebi: za ceo isplaćeni iznos, kamatu od dana isplate i troškove postupka (stav 3).

Zakon ne kaže izričito da li naknadna prijava policiji popravlja stvar, pa se na to ne oslanjaj — daj podatke ili prijavi odmah.

Polisa i dalje štiti oštećenog. Tebe više ne štiti. Račun stiže na tvoju adresu, uvećan.

Kasko, ako ga imaš, tiče se samo štete na tvom autu i ovde ne menja ništa.

Kako ostaviti kontakt, a ne okačiti svoj broj celoj ulici

Cedulja pod brisačem radi posao, ali ga radi preglasno. Broj ne čita samo vlasnik nego svako ko prođe pored auta. Papir uz to ne preživi kišu ni vetar i ne ostavlja nikakav trag da je ikad bio tu.

Šta da napišeš — minimum koji zakon traži i koji osiguravaču nešto znači:

• ime i prezime,
• adresu stana ili broj telefona,
• svoju registarsku oznaku, marku i model,
• naziv osiguravajućeg društva i broj AO polise,
• datum, vreme i kratak opis („pri parkiranju oštećen zadnji levi branik“).

Tri navike koje smanjuju izloženost:

1. Stavi belešku u zatvorenu kovertu sa natpisom „za vlasnika vozila“. Prolaznik vidi kovertu, ne tvoje podatke.
2. Uslikaj kovertu na mestu, pod brisačem, sa tablicom oštećenog auta u kadru. To je tvoj dokaz da si je ostavio.
3. Ako ti je neprijatno da ostaviš mobilni, ostavi ime, prezime, adresu i podatke o polisi. To je ono što oštećenom stvarno treba za odštetni zahtev, a policija i osiguravač znaju kako da te nađu.

Postoji i kanal koji ne zavisi od papira. re:plyte je dostupan u Google Play-u i App Store-u. Biraš državu izdavanja i registarsku oznaku, razlog i šalješ poruku vlasniku tog vozila, a nijedna strana ne vidi broj telefona one druge. Poruka nosi tekst, fotografije, glasovnu poruku i lokaciju, pa možeš odmah poslati fotografije oštećenja i tačno mesto.

Granice da znaš unapred: vlasnik možda uopšte nema aplikaciju; ako svoju tablicu još nije preuzeo, poruka ga čeka do 30 dana i onda ističe; nije trenutna kao telefonski poziv; i u pravoj hitnoj situaciji zoveš 192, a ako ima povređenih 194 ili 112 — ne aplikaciju. Zato je ovo dopuna cedulji i prijavi policiji, a ne zamena za njih.

Kad već instaliraš aplikaciju, preuzmi i svoju tablicu. Preuzeto vozilo dobija QR nalepnicu za kontakt i PDF za štampu, ti biraš koje razloge primaš i podešavaš tihe sate. Sledeći put kad neko ošteti tvoj auto, imaće gde da se javi.

Ukratko

• Da, zovi policiju. Član 172. stav 2. to traži kad vlasnika nema: obaveštavaš nadležni organ unutrašnjih poslova i dostavljaš svoje lične podatke i podatke o oštećenom vozilu. Broj je 192.
• Ostavi i pisani kontakt: ime, prezime, adresa ili telefon, tvoja tablica, osiguravač i broj polise. Uslikaj kovertu pod brisačem.
• Odlazak bez podataka je 10.000 do 20.000 dinara plus dva kaznena poena; ako je uviđaj bio tražen — 20.000 do 40.000 dinara ili zatvor do 30 dana, još dva poena i zabrana vožnje od najmanje tri meseca.
• Bekstvo ruši tvoju polisu, ne tuđu naplatu. Po članu 29. stav 1. tačka 7) oštećeni je i dalje isplaćen, a osiguravač ceo iznos naplaćuje od tebe, sa kamatom i troškovima.
• Evropski izveštaj traži dva potpisa, pa ga sa odsutnim vlasnikom ne možeš završiti sam. Prijava policiji izmiruje tvoju obavezu iz člana 172. stav 2, ali je zakon nigde ne proglašava zamenom za izveštaj — zato ga potpišite naknadno čim ti se vlasnik javi.

Opšte informacije, ne pravni savet. Ažurirano u avgustu 2026.